Методе организовања производње у систему предузетничке делатности

Бизнис

Светско искуство то показује без бесплатногтржишна економија, без независног произвођача, без предузетничке активности, просперитет друштва је немогућ. Формирање малих и средњих предузећа, начини организовања производње који се користе у њиховој пракси увек треба да буду у домену институција државне власти.

Да би се узело у обзир улогапредузетништво у развоју привреде земље, треба пажљиво проучити своје макроекономске и микроекономске функције, методе планирања производње које се користе у току економске активности. Треба имати на уму да се могу значајно модификовати и допунити у зависности од стварне ситуације, специфичне социо-економске ситуације у земљи и свјетске економије.

Микроекономске и макроекономске функцијепословне активности, принципи и методе управљања производњом на њима указују на то да се развојем тржишних принципа улога предузетништва постаје једна од најважнијих у привреди.

За хармоничан развој предузетништва,потребно је узети у обзир све његове карактеристике, нарочито дијалектичку природу развоја предузетничке активности и специфичне методе организовања производње. У том контексту, подразумијева се аутономија предузетништва, с једне стране, с друге стране, зависност од економске климе у земљи.

Аутономија предузетништва се манифестујекроз своје главне функције (стицање користи и иновативних активности, специфичне методе организовања производње) и одређује генерално, што је типично за предузетништво у било ком друштвено-економском окружењу. А зависност предузетништва се изражава кроз њену интеракцију са економским системом кроз конкуренцију и механизам за регулисање економије. Овај дијалектички развој предузетништва, као независне сфере привреде, је његов главни извор.

Истовремено, пословне активности требаеволуирају у свим правцима. С тим у вези, држава треба да узме у обзир аутономију предузетништва, ау исто време регулише своје активности, користе се и методе организовања производње.

Светска пракса то показује ефикасноРазвој овог економског комплекса је објективно неопходна компонента економског система. Предузетништво има бројне специфичне особине које доприносе убрзању економских процеса и разликују га од других елемената тржишне економије. Убрзавање процеса промена фактора производње, облика рада и организација активности, предузетништво је стога "поремећај мирности" и стално привлачи привреду у нову димензију. То је његова област која ствара значајан део националних ресурса, који дјелују као најважнији фактори економског раста. Предузетништво, као и њена подршка инфраструктура, дјелује као ефективно испитно тло за модерне методе управљања и производну организацију, због објективно инхерентног предузетништва и економске динамике.

Систем функција предузетништва попутинституционални систем, представља комбинацију макро- и микроекономских задатака које ова сфера решава у активностима читавог економског комплекса државе. Макроекономске функције укључују:

- Повећање богатства друштва (производња роба као сталног повећања укупног богатства друштва, повећање интелигенције као развој најважнијег фактора привреде);

- учешће у националним програмима (одбијање средстава за реализацију социјалних програма друштва, учешће у државној политици запошљавања становништва, здравство итд.);

- Осигурање сигурности животне средине робе и услуга (одговорних за наношење штете на животну средину њиховој роби и услугама);

- Ширење производних капацитета и послова (отварање нове производње или проширење производње);

- Ширење производних капацитета и нови ниво (побољшање технологије, технологије, организације и управљања).

Микроекономске функције укључују:

- остваривање профита (осигуравање прекида рада његове компаније, ширење производње);

- комбинација фактора производње (комбинација фактора производње (материјалних, личних, интелектуалних) да би се остварио циљ предузетништва);

- Иновативна активност (тражење савремених решења у производњи, организацији и управљању, фокус на научно-технолошкој револуцији);

- Смањење трошкова (идентификовање интерних трошкова пословања, користећи могућности које пружају вањски фактори);

- Конкурентна борба на тржишту (дефинисање стратегије за конкурентну борбу на тржишту);

- Смањење губитака (развој производње без отпада);

- Примање бенефиција (осим за економске користи у виду профита, може доћи и до стицања тржишног удјела, добијања профитабилних наруџби, развоја угледа компаније, итд.);

- Узимање ризика и одговорности (жеља да се осигурају од ризика или, ако је могуће, дистрибуирају).

Коментари (0)
Додајте коментар